Kompresori su svuda oko nas, a da toga najčešće nismo ni svesni. Šta su zapravo kompresori? Gde sve nalaze primenu? Kakva im je uloga u svakodnevnom životu? Odgovori u nastavku teksta.

Šta su kompresori?

Kompresori su uređaji koji kompresuju, odnosno sabijaju vazduh ili druge gasove, čime povećavaju njihov pritisak. Ova karakteristika ih čini korisnim u širokoj primeni, od kućnih poslova do industrijske proizvodnje.

Glavna funkcija kompresora je da obezbede komprimovani vazduh ili gas koji se može koristiti za različite poslove i zadatke, kao što je na primer, napajanje uređaja i alata, hlađenje, ventilacija, naduvavanje guma, što je samo deo njihove široke i raznovrsne namene.

Vrste kompresora i kako oni rade?

Princip na kome kompresori radi zasniva se na smanjenju zapremine vazduha ili gasa u cilju povećanja njegovog pritiska. Ovo se postiže na različite načine, u zavisnosti od vrste kompresora.

Stručnjaci dele kompresore na različite načine u zavisnosti od primene, načina rada ili strukture. Ovde ćemo navesti podelu na klipne, rotacione, centrifugalne i turbo kompresore i podelu na uljne i bezuljne komprersore.

Klipni kompresori, kao što im naziv kaže, koriste klipove za sabijanje gasa. Ovi kompresori su robusni i česti, posebno u radionicama i manjim industrijskim postrojenjima.

Rotacioni kompresori koriste rotore i efikasni su za kontinuiran rad, što ih čini odličnim izborom u industriji.

Centrifugalni kompresori koriste centrifugalnu silu za sabijanje vazduha i najčešće se koriste u velikim industrijskim sistemima gde su potrebne veće količine komprimovanog gasa.

Turbo kompresori se koriste u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem radi povećanja snage i efikasnosti motora.

Uljni kompresori se obično koriste u radnim procesima koji zahtevaju visok kapacitet i stalnu upotrebu, kao što su farbanje i peskiranje. Ulje se koristi za podmazivanje cilindara i drugih delova, što smanjuje trenje i produžava vek trajanja.

Bezuljni kompresori su manje zahtevni za održavanje i često se koriste u radionicama za manje poslove, kao što su naduvavanje guma, čišćenje i slično.

Važna napomena je da odabir kompresora treba vršiti prema specifičnim potrebama korisnika i njihove primene, a pritom treba imati u vidu da svaka vrsta kompresora ima svoje prednosti i ograničenja.

Gde se sve koriste kompresori?

Kompresori nalaze primenu u uređajima i alatima gotovo svuda oko nas i evo nakoliko karakterističnih mesta i namene za koje obični korisnici i ne znaju da njihovo funkcionisanje obezbeđuju upravo kompresori.

Počnimo od naduvavanja automobilskih, biciklističkih ili guma za sportske aktivnosti. Tu korisnu uslugu obezbeđuju upravo mali prenosivi kompresori.

Uređaji za hlađenje i klimatizaciju u kući, kao što su frižideri, zamrzivači i klima uređaji, koriste kompresore za hlađenje i održavanje temperature.

U industriji kompresori se koriste za različite zadatke, od pokretanja mašina i pneumatskih sistema, do kontrole procesa i obezbeđivanja komprimovanog vazduha za industrijske alate.

U automobilskoj industriji prisutni su turbo kompresori i superpunjači. Ovi specijalni kompresori koriste se za povećanje snage motora u automobilima, motociklima i kamionima.

U radionici su neophodni brojni pneumatski alati koji koriste kompresore za napajanje, kao što su na primer pneumatski čekići, bušilice, odvijači i pištolji za farbanje. Ovi uređaji mogu raditi i na struju, ali ima nekoliko bitnih razlika u njihovoj funkcionalnosti zavisno od napajanja.

Pneumatsko ili električno napajanje?

Ključne razlike između pneumatskih i električnih alata odnose se na način napajanja, snagu i težinu. Evo kako to izgleda na primeru bušilice.

Pneumatske bušilice koriste komprimovani vazduh iz kompresora kao izvor energije. Vazduh se pokreće kroz crevo do bušilice, gde stvara pritisak potreban za njen rad. Električne bušilice koriste električnu energiju, bilo preko kabla povezanog na utičnicu ili preko baterije u bežičnim bušilicama.

Bitna razlika je u snazi i trajnosti. Pneumatske bušilice imaju veliku snagu i izdržljivost. Zbog korišćenja komprimovanog vazduha mogu da izdrže dugotrajan rad bez pregrevanja, što ih čini pogodnim za zahtevne poslove u industriji. Električne bušilice su obično slabije od pneumatskih, naročito one na baterije. Kada je reč o kućnoj upotrebi onda električne bušilice mogu obavljati većinu poslova u kućnoj pa i lakšoj profesionalnoj upotrebi.

Razlika između ove dve vrste bušilica je i u težini i prenosivosti. Pneumatske bušilice su obično lakše od električnih jer nemaju unutrašnji motor. Ali, da bi radile zahtevaju povezanost sa kompresorom, što znači da morate imati i crevo. Električne bušilice su teže zbog motora, ali su prenosivije i lakše za upotrebu van radionice, pogotovo ako su na baterije.

Imajući u vidu ove razlike može se zaključiti da su pneumatske bušilice odličan izbor za teške poslove i radne uslove gde je potrebna maksimalna snaga i pouzdanost, dok su električne bušilice idealne za svakodnevne poslove, popravke i upotrebu u kućnim radionicama.

Raznolika i široka upotreba kompresora ukazuje na to da su bili i ostaju važan, bolje reći neizostavan deo naše svakodnevice i da će njihova primena i dalje rasti u različitim oblastima.